Da li se Custom Android ROM isplati u 2022. godini? Kratak odgovor je – i ne baš, ali zavisi kakav ste korisnik.
Duži odgovor je, pa, trebali biste pročitati cijeli post da vidite kakva su moja iskustva sa korištenjem Custom Android ROM-ova u posljednjih 10 godina i da li se sada isplati nabaviti telefon sa dobrom zajednicom za Custom ROM-ove.
Kao dugogodišnji korisnik Androida, reći ću vam da mi eksperimentisanje sa modovima, podešavanjima, modovanim apk-ovima i instaliranje custom ROM-ova nije ništa novo, ali za mnoge korisnike jeste.
Ipak, evo mog mišljenja o modifikovanju firmvera telefona i ROM-a samo da biste dobili nove funkcije ili čak verziju Androida koju telefon zvanično ne podržava.
Posljednje 4 godine koristio sam fabričke (stock) ROM-ove i firmvere za uređaje koje sam koristio, ali sam također virio u sekcije xda-developers foruma za te uređaje samo da bih pratio šta je novo, ima li programera custom ROM-ova ili je uređaj bačen u prašinu zajednice custom Android ROM-ova. Da primijetim i kažem nešto ludo – u davno prošloj eri korištenja Samsung Galaxy Mini 2 S6500D (skoro 3 godine u tom dijelu zajednice) bio sam stvarno uključen u Custom ROM zajednicu. Ne, ozbiljno, na mom xda-developers profilu svi možete vidjeti šta sam radio, koje sam ROM-ove kompajlirao, ažurirao i modifikovao prema svojim ličnim željama. To su bili dani kada bih provodio cijelu noć kompajlirajući ROM baziran na Androidu 4.4 sa podešavanjima, samo da bih nakon flešovanja na telefon shvatio – pa, propao je katastrofalno.
U to vrijeme sam također pokretao Custom ROM-ove i na svojim LG uređajima, od mog prvog pametnog telefona LG Optimus One P500, zatim uređaja koji je bio povezan sa starom kompanijom LG G2 mini LTE, a kasnije i na Doogee Valencia 2 Y100 Pro, i konačni uređaj koji je bio na nekoj vrsti Custom ROM-a bio je dobri stari Huawei P9 Lite VNS-L31.
Na novijim telefonima od Samsung Galaxy A7 (2018) pa sve do najnovijih Xiaomi Redmi Note 9 Pro i Realme 6s razmišljao sam u stilu – ne trebaju mi custom ROM-ovi, fabrički su odlični i ažuriraju se makar poluredovno, a imaju i najnoviju kompatibilnu verziju Androida na sebi. Ako sam htio neko prilagođavanje, postoje vizuelna podešavanja koja ne zahtijevaju root, samo instalirate aplikaciju sa Play Store-a/ApkMirror-a i voilà, radi odlično. To uključuje pokretače (launchers) i njihove pakete prilagođenih ikona, alternativne aplikacije umjesto fabričkih itd.
Ali sada, nekoliko godina kasnije, ponovo sam u akciji sa custom Android ROM-ovima. Možda ćete pitati: ali zašto sada, zar fabrički ROM-ovi nisu odlični? Odgovor je jednostavan: imam neke stare telefone koji još uvijek imaju solidnu podršku zajednice, kao što je tatin stari Samsung Galaxy Grand Prime G530FZ ili čak moj stari LG Spirit 4G H440N. Ta dva uređaja i dalje imaju podršku zajednice, dobro, LG ima samo nekoliko ROM-ova nakon što sam prešao na Huawei i oni su ažurirani na najmanje Android 7, dok na starom Samsung Galaxy Grand Prime postoje ROM-ovi sa bazom Androida 11. Dobro ste pročitali, 7 godina star uređaj srednje klase dobio je Android 11 u LineageOS varijanti i LineageOS GO Edition (baziranom na Android 11 GO Edition).
Sva ta eksperimentisanja i testiranja novijih verzija Androida navela su me na razmišljanje – Realme je ukinuo podršku za Realme 6/6i/6s seriju telefona sa Androidom 11, RealmeUI 2.0 (ogoljenom verzijom bez Google fioke i njihovog pametnog asistenta, sitnicama) i bezbjednosnim ažuriranjem od početka ove godine, da vidim... O moj Bože, ova serija telefona ima Custom ROM-ove zasnovane na Androidu 12/12L, brate mili. Pošto je Realme 6s moj sekundarni uređaj i može se koristiti za testiranje aplikacija i drugih stvari, to me navelo na razmišljanje o povratku rootovanju, otključavanju bootloader-a i u koraku konačnog rješenja – instaliranju custom ROM-a za njega baziranog na Androidu 12.
Imajući ovo na umu, proveo sam nekoliko dana istražujući kako se neke stvari rade i da oporavim telefon iz skoro pokvarenog (bricked) stanja pošto sam bio malo previše uzbuđen da flešujem Custom ROM i, pa, pokvario uređaj.
Najlakši dio je bio omogućiti telefonu da se bootloader otključa i otključati ga, bilo je lako kao instaliranje Deep Testing aplikacije sa Realme-a, omogućavanje pristupa IMEI-ju i otvaranje Windows Terminala u Powershell režimu samo da bih izvršio 2 komande (da, samo 2 komande, jednu za otključavanje bootloader-a i drugu za ponovno pokretanje uređaja, obe u fastboot režimu).
Teži dio je bio moja greška – zapravo sam instalirao pogrešan Custom Recovery pošto sam bio uzbuđen što sve ide dobro. Stvari su krenule po zlu nakon što se jedan od recovery-ja bazirao na RealmeUI 1.0, dok sam ja bio na RealmeUI 2.0 i telefon je ušao u beskonačnu petlju ponovnog pokretanja (bootloop). Srećom, postoji rješenje, dobar vodič na xda-developers kako deblokirati telefon koristeći nezvanične aplikacije (ranije sam koristio SP Flash na Doogee-ju, ali stariju verziju samo za flešovanje custom recovery-ja u ta stara vremena) do najnovijeg firmvera koji sam pronašao na RealmeFirmware sajtu, napraviti neku magiju unutar zaključanog firmvera da bi se dešifrovao i... Sve je pošlo po zlu na mojoj radnoj stanici, nosite se stari drajveri koje nisam mogao ukloniti i dobio sam gomilu plavih ekrana smrti (BSOD) dok sam radio nekoliko koraka za ublažavanje Realme/Oppo metoda kako korisnici ne bi mogli da vrate firmver ili ga kasnije sami flešuju. Ovaj teži dio mi je oduzeo 2 dana i korištenje originalnog kabla na drugom računaru bez pokvarenih drajvera i gle čuda – radi fino, telefon je vraćen na fabričke postavke ali sa otključanim bootloader-om.
Nakon ovoga, teškog dijela koji mi je oduzeo 2 dana, našao sam bezbjednu i sigurnu verziju TWRP Custom Recovery-ja koja radi na RealmeUI 2.0 ROM-ovima i sa tom bazom. Bilo je neuredno, ali nakon pronalaženja ove verzije, instalacija je bila laka.
Posljednji dio je izbor ROM-a za instalaciju. U mom slučaju koristio sam PixelPlusUI ROM pošto je uglavnom, i stvarno mislim uglavnom, fabrički koliko AOSP može biti i najbliži onome što su Pixel telefoni dobili. Postoje neka podešavanja poput vraćanja navigacije pomoću tastera i još nekoliko vizuelnih podešavanja, ali ništa posebno i previše izmijenjeno. U ovom slučaju, nisam rootovao uređaj pošto mi root dio (još uvijek) ne treba, i potpuno je stabilan.
Ispod su snimci ekrana sa Realme 6s RMX2002 koji pokreće PixelPlusUI ROM.
U zaključku: da li se isplati – da, i ne. Ako volite eksperimentisanje i korištenje nezvaničnih verzija Androida onda da, u suprotnom, jok, držite se fabričkog firmvera i zamijenite uređaj ako vam treba podrška još nekoliko godina u budućnosti.
Što se tiče mog glavnog uređaja: Xiaomi Redmi Note 9 Pro – on je nedavno zvanično dobio Android 12 baziran na MIUI 13, tako da će ostati na njemu dok ne nabavim novi telefon, a onda ću mu instalirati custom ROM.
Svi linkovi su u edukativne svrhe i da se prikaže koji uređaji imaju odličnu podršku zajednice.
Objava je ažurirana 24. septembra 2022. pošto su linkovi ka Customex YouTube kanalu i vodiču uklonjeni, kanal je izbrisan iz postojanja, a TWRP link je premješten na lični Google Drive kao rezervna kopija.
Naslovna slika je moja sopstvena kreacija napravljena pomoću Canva-e.